Bio jednom jedan dječak Pavao. Šetao je i razmišljao. Odjednom ugleda jednu klackalicu i poveseli se. Krene trčati iz sve snage. Sjedne i toliko se zanio njenom ljepotom da nije ni primijetio da se nema s kime klackati. Kad je shvatio bio je zbunjen. Dosjetio se jedne divne ideje. Dosjetio se sagraditi snjegovića Snješka. Počeo ga je graditi. Stavio ga je odmah na klackalicu da se može klackati s njime. Kad ga je napokon sagradio bio je iscrpljen, ali i sretan što ga je završio. Počeo se klackati. Došao je njegov prijatelj Luka. A on ga od silnog klackanja nije ni primijetio. Luka je bio zbunjen. Dozivao ga je, no ništa se nije dogodilo. Bilo mu je čudno da se netko klacka sa snjegovićem. Luka ga je i dalje dozivao, a Pavao se još uvijek klackao sa Snješkom. Pouka priče: Uvijek budi maštovit.
Učenica: Maša Martinec, 2. D razred
Mentorica: učiteljica Tara Mašić
***
Dječak Tin ugleda svog prijatelja Simona. Kaže: „Želiš se klackati?“
Simon: „Može, je li zabavno?“
Tin: „Da, idemo sad skinuti snjegovića sa klackalice.“
Simon: „Može. Ovo je teška gruda.“
Tin: „Hladno mi je za ruke.“
Simon: „I meni.“
Tin: „Skinuli smo grudu, sada se idemo klackati.“
Simon: „Može, ovo je jako zabavno.“
Tin: „Da, prezabavno.“
Simon: „Idemo dalje, može? Hladno mi je.“
Tin: „Da, ruke su mi ledene.“
Simon: „Ali imaš rukavice.“
Tin: „Svakako su mi ledene.“
Simon: „A meni su sad noge ledene.“
Tin: „Imam ideju. Simon, idemo kod mene doma?“
Simon: „Može, idemo.“
Tin: „Pa krenimo.
Došli smo. Bok, mama!“
Tinova majka: „Bok, Tin i Simon! Je li vani hladno?“
Tin: „Da, jako.“
Tinova majka: „Želite li čaj?“
Tin i Simon: „Može!“
Tinova majka: „ Sjednite se onda kraj peči za to vrijeme.“
Tin: „Može, mama.“
Tinova majka: „Gotov je čaj.“
Tin: „Tako brzo? !“
Tinova majka: „Da. Želite li kekse?“
Tin: „Može, stavi nam na stol, mama. Hvala!
Simon: „Idemo gledati televiziju?“
Tin: „Može, a poslije se možemo ići igrati u moju sobu.“
Simon: „Da, idemo se igrati.“
Tin: „Može, ja ću biti kamion.“
Simon: „Super, a ja ću biti traktor.“
Tin: „Super!“
Buf, tres, puf, pum, sudar, tututuuu, vozi na popravak, popravljen sam kao nov.
Simon: „Moram doma, već se igramo dva sata. Ajde bok!“
Tin: „Bok!“
Učenica: Lana Vrabec, 2. D razred
Mentorica: učiteljica Tara Mašić