Izvannastavnu aktivnost „Literarne maštarije“ u našoj školi pohađa dvadesetak učenika, od kojih polovica predano i marljivo pišu literarne radove na svojem zavičajnom govoru. Tako je tijekom ove školske godine petero njih sudjelovalo na raznim natječajima i smotrama kajkavskoga pjesništva.

Krenimo najprije u Krapinu. Tamo je početkom rujna održan Dječji recital kajkavske poezije Krapina 2022. Na Recitalu su sudjelovali učenici Leona Kovačić, s pjesmom Hižica te Jan Mesek s pjesmom Zagurska babica.

Nakon Krapine, u listopadu 2022. održana je 42. Smotra dječjega kajkavskoga pjesništva “Dragutin Domjanić” Zelina. Sudjelovale su učenice Sabina Flegar s pjesmom Staru drievu te Karla Cepanec s pjesmom Kaj?

Slijedila su natjecanja i smotre pa je u veljači ponovo troje učenika sudjelovalo na LiDraNu 2023. sa svojim pjesmama na zavičajnom govoru: Jesen vu muojemu kraju, opisala je Tia Mesek, Veselje zagurskih bregi dočarala je Hana Bukal, dok je Vito Lukačić iznio svoj doživljaj zime u pjesmi Zginul je.

Učenica Tia Mesek, s pjesmom Jesen vu muojemu kraju također je sudjelovala na Festivalu dječjega kajkavskoga pjesništva “Ivan Kukuljević Sakcinski” u Varaždinskim Toplicama u ožujku 2023.

Radovi učenika nalaze se u prilogu pa pročitajte.

Nadam se da će učenici i nadalje biti zainteresirani za literarno stvaralaštvo na kajkavskome dijalektu te da će i buduće generacije, učeći na primjerima onih koji sada već napuštaju našu školu, nastaviti njegovati svoj zavičajni govor i obogaćivati ga novim stihovima.

Mentorica: učiteljica Mirela Briševac


Zagurska babica

Babice, kak je zagurska, na svietu niema.
Najbouše štrukle i zlievku spriema!
Škuorje du kulena i ruobec na glavi,
na bašču se v ranu zuoru spravi.
Još i suosedi rada pumogne.
Pitam se otkud tolku snage zmogne.

Z biciklinum ide f pekaru pu kruh.
V jenumu je tielu naviek zdravi duh.

Da ubed prejde
jen čas nikam nejde.
Pud urehum v hladu sedi
i što bu pu vulici prešiu gledi.

Unda pa se z heklerajum zabavi
dok čaka ka se šteri vnuk pujavi.
Vnukece jaku radu ima
i pu cielumu selu z jimi se štima.

Hvečer si serije na televizuru gledi.
Na zadje s krunicum v ruoki slatku zaspi.

I tak dien za dienum, živlenja kruog se vrti.
A zagurska babica naviek pu svuojem živi.

Jan Mesek, 8.b


Jesen vu muojemu kraju

Ide več jesen pu muojemu kraju.
Udzvanja jezika spijev.
I trava se rodi i listje več žuoti
dok tihu upada z drijev.

I ftičeke male zebe več za noge
pa leteti muoraju fkraj.
Ali znam da buoju se vrnuli znuova
dok jesen bu zameniu maj.

I prešla buju opet duoga lieta
i se bu istu nazaj.
I opet bu jesen raširenih ruok
dubiežala vu muoj kraj.

Tia Mesek, 8.b


Kaj?

Kaj ste tak veseli?
Kaj se dogudilu?
Kaj se derete?
Kaj pak ste vezda stiha?
Kaj se ne vučite?
Kaj tuliku pišete?
Kaj nieste pusuodu uprali?
Kaj ste se nie išli igrati?
Kaj još nejdete spati?

Joj, kaj se starejši spitavleju mene i muojega brata!
Jedinu kaj znaju je kaj blebetati.
Ne znam samu
di uni zmažeju ta kajkakva pitanja.
A kaj god jim odguvoriš
nikaj jim ne paše.
Sto posto je kaj jihuva čarubna rieč.

Karla Cepanec, 6.c


Hižica

Mala hižica na kraju sela
mestu si je zela
i priče je plela.
Saki dien drugu hižu je našla
i v razgovor ž juom zašla.

Okuoli je, nouve su hiže pulefku rasle.
Malu se dugradile, pa ju prerasle.

Hižica gledi: neka se dugađa.
Čkumi. Među hižami niema svađa.
Na zadje je jedina starinska ustala.
Al se z sebe norca dielati nie dala.

Jednuga jutra samu se zrušila.
Za juom je prašina ustala
i v selu žaluosna tišina pustala.

Leona Kovačić, 8. b


Staru drievu

Stuji tam, v jednumu kuotu
na šumskumu puotu.
Nišče več za jega ne mari.
A negda, dok je suonce grelu,
se bi za tuo staru drievu dali.
Na pole su peške išli.
Spud drieva su si malu seli
ka bi si pučinuli i neka pujeli.
Denes nikuga pri drievu niema.
Dračje ga je ubraslu
i tu pa tam kakvu divje cvietje zraslu.
Da ga ubide, nišče vezda vremena niema.
A drievu naviek tam stuji
i pumalem driema.

Sabina Flegar, 8.b


Veselje zagurskih bregi

Veselje zagurskih bregi je v jutru se stati
i kitice nabrati.
Znati pupievati i gruozdje pubrati.
Babicu pugledati,
sobicu ščistiti,
zajce nahraniti,
k meši se spriemiti.
Župniku peneze dati,
smetje pubrati,
harmoniku zaigrati,
ubed z mamom skuhati.

Znate, Zagorec nije lefku biti.
Muoraš se znati i jaku napiti.
Pupievati saku zagursku pesmu
i susedu h vrtu puzdraviti kesnu.
Na muoru z pajdašima nazdraviti,
a z Dalmatincima se nija zbiti.
Sikakih nas v Zagurju ima.
Jen bugati, drugi sirumak.
Al nekak ide, uvak ili unak.
Jer čim se sedne v hlad pud brajde
Zagurec kmam veselja si najde.

Hana Bukal, 8.c


Zginul je

Gledim vun čez ublok i
mislim si
kam je zginul tia
sniag.

Saku zimu ga čakam,
gledim v zrak, i nika.
Kak da ga je neka fkralu.

A tak bi šteli z sanima
još jemput se spustiti
i prste zmrznute imeti.
Al un je nekam zginul.

Vito Lukačić, 6.b

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Moglo bi vam se svidjeti...

Page Reader Press Enter to Read Page Content Out Loud Press Enter to Pause or Restart Reading Page Content Out Loud Press Enter to Stop Reading Page Content Out Loud Screen Reader Support