Bajka o maslačcima
Zovem se Žuti. Ja sam maslačak. Imam puno prijatelja, a živim na livadi.
Iz dana u dan postajem sve tužniji. Nitko ne želi ni pomirisati maslačke. Govore da smo korov. A mi sami ne možemo si pomoći. Moji prijatelji i ja poželjeli smo otići nekamo drugamo. JUHU!!! Uskliknuli smo kad nam je vjetar poželio pomoći. Odveo me daleko od sela. Sletio sam kroz otvoreni prozor u teglicu u kojoj sam ponovo odrastao. Ta teglica je pripadala djevojčici Evi koja je za domaću zadaću trebala proučavati baš maslačak. Tog istog poslijepodneva Eva je sjela pored mene, otvorila udžbenik i pročitala Bajku o maslačcima. Čak ju je i prepričala preda mnom.
Bio sam jako sretan.
Laura Hublin, 3. b.
Mentorica: Martina Sabljak, učiteljica
Bajka o maslačcima
Zapuhao je jak vjetar i maslačci su letjeli i letjeli.
Bili su jako sretni jer nisu znali da oni to mogu. Letjeli su pokraj livada, mora i polja. Ugledali su jednu veliku livadu i odlučili su tamo ostati. Posijali su svoje sjemenke. Za par dana su izrasli lijepi, žuti maslačci. Svi su im govorili da su lijepi i nježni. Djevojčica ih je brala i radila vjenčiće za svoju kosu. Jako ih je veselilo to što su govorili da su lijepi.
Na toj livadi su bili jako sretni i zadovoljni.
Lucija Flegar, 3. b
Mentorica: Martina Sabljak, učiteljica
Bajka o maslačcima
Vjetar je mislio da bi se maslačcima svidjelo u planinama.
Kada je došao do planina zaustavio se i ostavio maslačke. On je nastavio letjeti u druge krajeve. Maslačci su mislili da bi se tamo mogli udomaćiti. Malo im je bilo hladno, no svi su se prilagodili. Bilo im je jako lijepo što sa planine vide cijeli grad. Bili su još više ponosni što imaju boje Sunca jer su mu bili bliže. Kada su ljudi tamo planinarili uvijek bi ih brali i mirisali. Svi su im se divili!
Tamo su ostali dugo i bilo im je jako lijepo!
Martin Kadi, 3. b
Mentorica: Martina Sabljak, učiteljica
